Dragi Dejane, možemo i u kabinetu da analiziramo, ali bi time javnost ostala uskraćena za (nadam se kvalitetnu) raspravu.
Da kažem prvo sa čime se slažem. Sa time da ne postoji važnija tema od ove. Situacija je isuviše ozbiljna i može biti i mnogo gora. Potrebne su nove ideje. Slažem se i sa detaljima trenutne situacije. Od predloga mera, slažem se sa potrebom "živih" para, smanjenja referetne kamatne stope, formiranjem fonda, nepovećavanjem poreza.
Načelno mi se ne dopada kritika analitičara. Imaš potrebu da ih (nas) stavljaš u isti koš. I u konstataciji stanja i u predlaganju mera bilo je aktivnih (što se mene tiče, pri MAT-u i pri sajtu ekonomija.org) i to ne od juče, nego u prethodnih šest meseci.
Iako je tvoj koncept "uvezan", mislim da u nekim delovima nije realan. Neke mere bi mogle da budu štetne. Generalno, odiše brigom prvenstveno za ugrožene kategorije, penzionere i zaposlene. Pitanje njihovog standarda treba da bude jedno od pitanja ekonomske politike, ali zar nije budžet upao u problem upravo zbog neraalnih obećanja i izdataka za plate i penzije? Zašto ne bi insistirali na povećanju plata u nezaštićenom privatnom sektoru? (Ne zalažem se za to, ali ako se administrira i to je moguće).
Zamrzavanje cena. Uvek stvara disparitete, crno tržište, nemotivisanost proizvođača i njihovu propast, ma šta mi teorijski razmišljali.
Suspenzija SSP. Primena Sporazuma je jedini ozbiljan potez ka EU, u ovoj zemlji koja se sve više okreće ka EU.
Napuštanje devizne klauzule. Verovatno pravno nije moguće, a bankama ne bi odgovaralo. Banke interesuje zarada u evrima, a ne realna stopa u dinarima. Banke ne bi više nikog kreditirale ako bi se ukinula devizna klauzula, a to bi bilo loše.
Ne vidim rešenje na preduzeća-nosioce srpske privrede. Kako se njima stvara tržište ako se povećaju plate i penzije i omoguće jeftini krediti. Nedostaje mi nešto što sam predlagao - javni radovi. Da se na taj način oživi tražnja i izgradi Srbija (stanovi, mostovi, putevi, škole...)
Preporuke:
0
0
2
utorak, 31 mart 2009 12:08
Somborac
Zamolio bih autora da učestvuje u diskusiji, a ne kao prošli put da se ne javlja uopšte.
Nelikvidnost u Srbiji – meni je žao što autor nije spomenuo da je najveći privatni dužnik u državi i prema inostranstvu Delta Holding (nećemo o ciframa javno). Tome dodati dugovanja države i odluku NBS u januaru da napravi deflaciju (kontrakcija gotovine u opticaju i povećanje rezervi komercijalnih banaka) => računica je prosta.
Da li je potrebno da naglasim da je to promašaj od 5,5 procentnih poena, i da smo na bazi tih loših procena formulisali i sprovodili našu ekonomsku politiku?
---
Dodaću da je po stranim medijima (strani stručnjaci) u opticaju pad BDP-a od -5%, a vidim da ste i sami došli do tog zaključka. Čestitam.
Mere koje je Vlada preduzimala do sada nisu sprečile značajno usporavanje privredne aktivnosti.
---
Vlada ne treba ništa da preduzima, već konačno da omogući da tržište u Srbiji profunkcioniše (to Putin sada radi u Rusiji), ali to znači pad velikih tajkuna. Oni koji su u kreditima do guše moraju da padnu i da ih preuzmu njihovi kreditori i dobavljači. Dosta više socijalizma na račun poreskih obveznika. Ja ne želim da finansiram svoju konkurenciju!
zaparala mi je uši izjava guvernera Jelašića da su ciljevi monetarne politike inflacija oko 8% plus-minus 2%
---
Već je 10%.
To je direktan udarac, slobodno bih mogao reći nokaut, na životni standard građana Srbije.
---
Životni standard građana Srbije je nerealno visok, pogotovo u javnom sektoru. Inflatornom bumu je došao kraj – sledi vrlo bolna korekcija.
Tri milijarde evra od MMF-a služe samo kao garant stabilnosti dinara, i taj novac neće dotaći našu privredu.
---
Hoće, hoće, jer se time brani uvoz. Zato se i krenulo u jednostranu primenu SSP-a da se smanje carine i pomogne uvoznicima, jer im je devalvacija dinara nanela štetu (poskupela robu), a s MMF-ovim novcima će se sprečiti dalja devalvacija.
Nastavak sledi...
Preporuke:
0
0
3
utorak, 31 mart 2009 12:26
Duna
Auuu-za nekoga ko nije ekonomista nije bas lako da se sve shvati!
Zahvaljujem autoru na savesnoj analizi i konceptu za ublazavanje krize.
Upravo cujem da Svedska ide na podsticanje unutrasnje potrosnje podizanjem plata za 10%.
Kada bi nas sve istoga dana boleo zub-lakse bi smo se razumeli...
Bojim se da je ova ekonomska kriza svojevrsni genocid nad siromasnima...
Vlada Srbije treba da podigne nivo bezbednosti na visi stepen i otvori menze za minimum prezivljavanja penzionera,dece,studenata,nezaposlenih....
Valjda su za toliko obavesteni...
Preporuke:
0
0
4
utorak, 31 mart 2009 13:05
komentator bg
Pre svega izražavam veliku zahvalnost i poštovanje prema autoru zbog iscrpne i argumentovane analize vladinih mera i predloga drugačijih.
Potpuno se slažem da je vladin pokušaj odgovaora na krizu loš i da vodi još većim problemima. Svakom laiku je jasno da vlada uopšte nema orijentaciju u svojoj ekonomskoj politici, svakodnevno predlaže neke nove mere, odustaje od njih, predlaže nove, nastoji da se zadužuje u beskraj. Dakle, drugačiji, pre svega dugoročan plan je više nego neophodan.
Što se tiče autorovog predloga, po mom tumačenju on počiva na nekoliko osnovnih tačaka:
1. obezbeđivanje 3,5 milijarde evra "živih" para;
2. obaranje dinarske kamatne stope uz očekivanje rasta kursa evra;
3. trošenje deviznih rezervi radi ublažavanja pada kursa dinara;
4. nadu da će banke pristati na raskid svojih kreditnih ugovora sa deviznom klauzulom.
Prve 3 tačke su verovatno ostvarljive (najškakljivije pitanje je pod kojim uslovima obezbediti 3,5 milijarde). Tačka broj 4 predstavlja problem. Mora se jasno reći koliki rizik ona predstavlja: ako se nada iz tačke 4 ne ispuni, ljudi i kompanije neće moći da otplaćuju svoje dugove, banke će nemilosrdno pokrenuti plenidbu imovine, može doći do ogromnih problema.
Ponoviću ovde svoje mišljenje izrečeno u komentarima na neke ranije članke. Najveći problem Srbije predstavlja bacanje para iz budžeta. Te pare odlaze na plate službenika preglomazne i neefikasne državne uprave - administrativni aparat koji je ujedno i generator korupcije na svim nivoima. Jednom kad se struktura administracije promeni, kad ona postane manja i efikasnija (veoma stroga u svojoj funkciji nadgledanja novčanih tokova), realni sektor će se osloboditi kamena oko vrata, a (neka bolja) vlada će imati sredstava za povećanje plata u prosveti, zdravstvu, sudstvu, vojsci, kao i pomoć industriji ugroženoj svetskom krizom. Dakle, jednostavno rečeno - samo nas čvrsta ruka (čvrsta prema mangupima iz političkih partija) može uspešno provesti kroz krizu.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 31 mart 2009 13:40
Somborac
Ajmo na novi ekonomski koncept.
zamrzavanje cena domaćih proizvoda najmanje na period od 9 meseci nakon uspostavljanja novog koncepta
---
Ovo nikada nije prošlo u istoriji, još od egipatskih faraona i zamrzavanja cena žita. Eto nama nestašica roba na tržištu.
Zamrzavanje cena domaćih proizvoda verovatno će se protumačiti kao neverovatan potez, posebno od pristalica neoliberalizma i pobornika slobodnog tržišta. Ali ne vidim zašto bi to bilo toliko neverovatno
---
Zato što onda ja neću proizvoditi robu jer mi je država odredila cenu i eto pada ponude. Zamrzavanje cena će omogućiti da samo najjači prežive, dok će mali preduzetnici otići u istoriju. Kada se cenu odmrznu, par mamuta koji su preživeli će zbog povećane tražnje da povećaju cene i da pokupe sav kajmak preko noći. To se dogodilo posle 5. oktobra. Još uvek ne mogu da verujem šta sam pročitao!
i zašto je to manje prihvatljivo od zamrzavanja plata
---
Zato što javni sektor ne proizvodi ništa već parazitira na račun privatnog sektora.
povećanje plata u javnom sektoru
povećanje penzija
---
Demagogija se nastavlja.
omogućiti napuštanje devizne klauzule kod kreditnog opterećenja građana i privrede za kredite odobrene kod poslovnih banaka u Srbiji
---
To već postoji, samo su kamatne stope jezive.
suspenzija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) na određen period
---
Na neodređeni period dok ga ne krene i EU primenjivati.
mislim na dolazak Siti banke
---
To je crna rupa!
11. Vlada ima mogućnost da neophodna finansijska sredstva za izvršenje budžetskih rashoda pribavi i prodajom dugoročnih hartija od vrednosti.
---
Pošto je Srbija banana republika, ko će ih kupiti? Najmoćnije svetske ekonomije imaju problema sa emitovanjem obveznica (propale aukcije, neke samo prodaju kratkoročne, a to je smrt)! Da li autor zna da je svetsko tržište državnih obveznica prezatrpano i da ih sada centralne banke država otkupljuju u procesu zvanom quantitative easing (o tome pišem članak)?
Preporuke:
0
0
6
utorak, 31 mart 2009 13:54
Somborac
Ovde je osnovno pitanje gde je interes poslovnih banaka da pristanu na ovaj potez.
---
Postoji nešto što se zove poverenje. Sa istorijom koju dinar ima iza sebe, to je misaona imenica.
Finansijska sredstva Fonda za pomoć preduzećima odobravaju se onim preduzećima koja su pogođena efektima ekonomske krize
---
Znači da ja treba da finansiram svoju konkurenciju koja se neodgovorno ponašala za vreme inflatornog buma.
Imam neverovatan utisak da je autor levičar (socijaldemokrata u Evropi iliti liberal u SAD), a same mere vuku na kejnzijanizam. Šta mene briga što će javnom sektoru biti smanjene plate? Dosta je više bilo isisavanja i pljačkanja privatnog sektora za račun javnog sektora da bi se dobijali izbori. Vlada nam je prošle godine uništila Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti, najzdraviji fond možda i na celom Balkanu i pripojila ga najvećoj rupi bez dna u Srbiji zvanoj Fond PIO.
Ne postoji prečica za izlazak iz krize - inflatorni bum se izduvao. Kontrakcioni ciklus će ići dok ne dođe do dna i to je nemoguće sprečiti. Osam godina štetočinskog vođenja ekonomske politike je nemoguće izvući prečicom.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 31 mart 2009 13:57
Janko Katić iz Rogače
Nisam ni sumnjao da će izaći nešto ovakvo DOBRO posle teksta autora od pre nekoliko dana. Mislim da je dotični autor ispoštovao obećanje. To poštujem!!! Očigledno je da niste političar jer to nije njihov stil ili ih analitičari tako ne savetuju, a pri tom isti ne mogu da se kriju iza raznih pseudonima.
Veoma poštujem i javljanje prozvanih analitičara kao i onih koji koriste pseudonime ne bi li se eksponirali da nešto kažu u prazno, što su prepisali sa nekog sajta ovih dana.
Uzgred, dodao bih nešto po pitanju dispariteta cena. Koliko razumem, nije li to manja žrtva nego li zatvaranje ovo malo preduzeća što je na klimavim nogama po Srbiji. Pa zar cene nisu tu kao instrument kojim bi održali u životu proizvode i preduzeća na tržištu. A, zaposleni! Mada ne bih da me pogrešno analitičari shvate, ali poznajem sve veći broj ljudi koji ostaju bez posla. Očigledno da analitičari nisu upoznati sa izjavom direktora NSZ (Da možda ne - RTS) koji je rekao da ima oko 700000 aktivno nezaopislenih ali da je poslednjih dana povećan broj prijavljenih pošto se dele potvrde za SOS prodavnice. Analitičari, da se i ja prijavim, posavetujet običnog građanina?!? Ili se odreknite dela svoje (prtepostavljam u evrima) zarade pa pomognite da se budžet relaksira za dodatno prijavljene nezaposlene.
A pitao bih samo jednu stvar! Nisu li strane banke koje su svesrdno (ko zna o čemu!) razgovarale u Beču (a zašto ne u Beogradu!), sa našim zvaničnicima, već dovoljno zaradile na deviznim klauzulama. Ili su, možda, deo zarade prebacili na analitičare... Ali, ne zaboravite da, kredite sa sve većim ratama otplaćuju obični radnici ili, na moju žalost, neki od novoprijavljenih na spisak nezaposlenih.
Srdačan pozdrav.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 31 mart 2009 14:42
vuk, onaj pravi
Pre svega, pohvalio bih autora ѕbog jasnoće teksta jer, ipak, većina čitalaca nisu ekonomisti. Mislim da je upravo ovo način za plodne diskusije - staviti na hartiju svoje poglede i razmišljanja i predstaviti širokoj publici, pa "kom opanci, kom obojci". Moj prvi utisak je da, što se tiče MMF-a imate pravo.
@Vladimir Vučković: "Suspenzija SSP. Primena Sporazuma je jedini ozbiljan potez ka EU, u ovoj zemlji koja se sve više okreće ka EU." Nije vam bio potreban tako dugačak komentar da bi izrekli svoj jedini pravi "antistav". Nažalost, argument koji ste upotrebili nema veze sa ekonomijom, radi se o čistoj politici "bez alternative".
Preporuke:
0
0
9
utorak, 31 mart 2009 16:23
petogodisnji plan
zamrzavanje cena je izazivalo nestasice jos u rimskom carstvu (indiju, SSSR, SAD ili SFRJ ne moramo ni da pominjemo). ali, neke lekcije izgleda stalno moraju da se iznova uce.
Preporuke:
0
0
10
utorak, 31 mart 2009 19:59
Bojan Bojovic
Pa , koncept u vecem delu nije loš ali jednostavno ima slabu tačku koje će ga sigurno urušiti, a to je zamrzavanje cena.Ma koliko to čoveku koji se bavi "kabinteskom" ekonomijom izgledalo moguće, takav potez u realnosti je nemoguće sprovesti.Sem toga koncept ne nudi ama baš nikakva rešenja za stvarne probleme u kojima se nalazimo već daje olakšanje i zadržavanje statusa kvo.Da ne bi i ja ostao samo na kritikama dajem nekoliko konkretnih predloga.
1.Smanjenje državnih rashoda, kako učiniti?
Jednostavnim smanjivanjem troškova kao i u svakom drugom preduzeću, otpuštanjem viška zaposlenih, totalno racionalizacijim i štednjom od mesne zajednice do kabineta predsednika države, potpunom kompjuterizacijom državne uprave.Posle smanjenja rashodne strane budžeta povećati prihodnu,oštrim smanjivanjem poreza i širenjem broja poreskih obveznika(U srbiji je neverovatna poreska evazija pogotovo u delu nekretnina i prihoda, uvođenje sintetičkog poreza ).
Monetarna politika, slažem se sa konstatacijom da treba se otarasiti neproduktivnog kapitala u repo hartijama, potrebno je oštro smanjijti ref stopu, i izvršiti postepenu depresijaciju dinara.
Platni bilans, rak rana naše privrede,
Potrebno je stmulisanjem izvoza, supstitucije uvoza, kako bi došli u kakvu takvu ravnotežu.Dakle ravnoteža bi se našla u prilivu od izvoza i stranih investicija, a u najboljem scenariju doznake iz inostranstva bi bile živ novac koji bi bo udarna igla našeg razvoja.
Promena odnosa ljudi prema radu, forsiranje privatnog preduzetništva kao nove nacionalne ideologije,
Finansiranje rasta
Osnivanje konkurentskih banaka za priv razvoj, ona banka koja da bolje razultate ima pravo na isplate bonusa menadzerima, na taj nacin bi privukli vrhunske bankare u ovakve drzavne banke.
Osnivanje banke za kreditiranje i garancije izvoza.
I jos citav niz drugih mera,posto u komentaru nemam dovoljan broj karaktera svakom zainteresovanom sam spreman da dvaku meru pojedinacno predstavim.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 01 april 2009 00:27
Quantitative Easing
'Ono sto prilici Jupiteru ne prilici volu'. Ono sto prilici bogatima (stampanje novca) ne prilici siromasnima. Ali, bar sto se stampanja novca, Srbi bi mogli da kazu koju iskrenu rec. Pre deset godina su vikali 'Beograd je svet!' Vreme je da danas budemo malo precizniji: 'Topcider je svet!'
Preporuke:
0
0
12
sreda, 01 april 2009 16:19
Branko Todorovic
Najpre o samoj instituciji sa koje autor potice. Ekonomski fakultet funkcionise opterecen komunistickim nasledjem, filozofijom ekonomskog planiranja, kejnzijanizmom. Skoro da ne postoje profesori koji su bliski idejama slobodnog trzista. Cak i neki drzavni funcioneri koji poticu sa tog fakulteta, a proglaseni za ideologe liberalizma, su daleko od toga (videti pod Ministarstvo za NIP, investicije drzave u RTB Bor, JAT i sl), iako su imali odredjenih liberalnih poteza (npr. likvidacija banaka). U tom smislu, i tekst prof. Miljkovica je blizak dominantnoj struji na Ekonomskom fakultetu.
Tekstom dominira odsustvo principa, kratkorocno razmisljanje i pokusaj plitkog lecenja posledica krize, uz nerazumevanje uzroka. Autor kao da vodjenje ekonomske politike dozivljava kroz jedan makroekonomski model u kome se izmenom odredjenih pretpostavki vrlo brzo moze doci do boljeg konacnog rezultata (u ovom slucaju pateticno ponavljani "zivi ljudi" i njihov standard, verovatno da bi tekst bio atraktivan i politicarima).
Generalno, autor predlaze da Vlada u odnosu prema privrednim subjektima i gradjanima u vremenu krize preuzme ulogu jedne socijalne ustanove na teret buduce ekonomske aktivnosti (da zamrzava cene, dodeljuje sredstva preduzecima koja su "direktno pogodjena" efektima krize, povecava plate i penzije) umesto da se bavi stvaranjem uslova za ekonomski razvoj u buducnosti.
Ako predlazemo zamrzavanje cena to znaci da ne verujemo da slobodno formiranje cena treba da se nalazi u centru ekonomskog sistema. Ako predlazemo mere koje su dijametralno drugacije od onih koje bi vodili u periodima snaznog ekonomskog rasta, to znaci da nismo vodjeni odredjenim principima u ekonomskoj politici, vec stvarima pristupamo ad hoc.
Suvisno je da komentarisem emisiju dugorocnih hartija u ovom trenutku i ulazak drzave u vlasnistvo preduzeca radi kontrole koriscenja dodeljenih sredstava...
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 02 april 2009 16:31
Nenad Matic
Istine radi, treba napomenuti i to da je Dejan Miljkovic u ekonomskom timu Napredne stranke pa ga ne treba posmatrati kao nezavisnog ekonomistu vec nekog ko sve cescim nastupima poput ovakvog mozda i gradi sebi mesto u nekoj buducoj Vladi.
A da je Dejan Miljkovic je jedan od retkih profesora Ekonomskog fakulteta od koga se nesto moze nauciti misljenje je nepodeljeno medju studentima. Svima bih preporucio njegova predavanja
Preporuke:
0
0
14
četvrtak, 02 april 2009 19:42
Nikola Turajlić
Poštovani g. Miljković
Vaš koncept prevazilaženja ekonomske krize u Srbiji ocenjujem ljekarskom terminologijom na sledeći način:
Dijagnoza ekonomsko-finansijskog stanje Srbije je nepobitna.
Prognoza trajanja ekonomske krize, kako u svetu tako i u Srbiji je preoptimistična. Kada glavni ekonomski savetnik predsednika USA Samuelson (čovek kojemu je u opisu posla širenje optimizma) predvidja kraj krize za 2014 godinu, teško će se ista prestati pre i u Srbiji.
Terapija je neprovediva jer nema mogućnosti dobijanja kredita za finansovanje mera. Zapadne banke, u situaciji svetske financijske i ekonomske krize, a pogotovu kada Srbija traži reprogram kredita, neće pustiti ni cent. Što se tiče Rusa ovi, po svim prljavim trikovima vezanim uz NIS, neće odrešiti već istanjenu kesu, a da se o Kini ne govori po ucenama za plaćanje nafte i potcenjivačkom odnosu prema njima.
Ocenjivati efekte predloženih mera je bespredmetno jer se nikada ne bi mogle realizovati zbog nedostatka novca.
@ Branko Todorović
O piscu teksta se izražavate podcenjivački jer pripada krugu ekonomista "komunjara" iz EFB i istivremeno podozrevate ekspertskog "gurua" da napušta svetle neoliberalne staze i vraća se u
staro jato. Uveravam Vas da imate nepotreban strah, jer se radi o demagoškim izjavama da bi se opravdao neuspeh u privatizaciji JAT-a i RMK Bor.
Budite sigurni da će Vaši uzori uspešno dovršiti zacrtani projekt koji će imati za posledicu eutanaziju komatozne Srbije, da bi se potom kako navodite "stvorili uslovi za ekonomski razvoj u budućnosti". U svakom slučaju Vama i sličnim želim da uživate u plodovima budućeg razvoja, dok se Vaši uzori budu nalazili na zasluženom odmoru sa punim koferima.
Nama neprosvećenim, koji nismo u stanju shvatiti značaj svemoguće nevidljive tržišne ruke, preostaje samo da verujemo u nebuloze ekonomista "komunjara", zbog čega ćemo biti isključeni iz rajskih vrtova.
Preporuke:
0
0
15
petak, 03 april 2009 05:37
kroz prizmu
Kome da se da jos novca? Ovima koji su sve procerdali? Ni pod razno.Vreme za zamenu, istice.
Preporuke:
0
0
16
petak, 10 april 2009 01:29
ekonomista zrenjanin
pohvalio bi autora! u pootpunosti ste u pravu i slažem se sa vama!
Preporuke:
0
0
17
subota, 11 april 2009 22:41
Ivana Bogic
Za Nenada Matica:
Profesor Miljkovic vise nije u Naprednoj stranci,(mislim da je bio u periodu novembar-februar,a pre toga nije bio politicki opredeljen)a kamo srece da ON sedi u Vladi!
.jpg)
Da kažem prvo sa čime se slažem. Sa time da ne postoji važnija tema od ove. Situacija je isuviše ozbiljna i može biti i mnogo gora. Potrebne su nove ideje. Slažem se i sa detaljima trenutne situacije. Od predloga mera, slažem se sa potrebom "živih" para, smanjenja referetne kamatne stope, formiranjem fonda, nepovećavanjem poreza.
Načelno mi se ne dopada kritika analitičara. Imaš potrebu da ih (nas) stavljaš u isti koš. I u konstataciji stanja i u predlaganju mera bilo je aktivnih (što se mene tiče, pri MAT-u i pri sajtu ekonomija.org) i to ne od juče, nego u prethodnih šest meseci.
Iako je tvoj koncept "uvezan", mislim da u nekim delovima nije realan. Neke mere bi mogle da budu štetne. Generalno, odiše brigom prvenstveno za ugrožene kategorije, penzionere i zaposlene. Pitanje njihovog standarda treba da bude jedno od pitanja ekonomske politike, ali zar nije budžet upao u problem upravo zbog neraalnih obećanja i izdataka za plate i penzije? Zašto ne bi insistirali na povećanju plata u nezaštićenom privatnom sektoru? (Ne zalažem se za to, ali ako se administrira i to je moguće).
Zamrzavanje cena. Uvek stvara disparitete, crno tržište, nemotivisanost proizvođača i njihovu propast, ma šta mi teorijski razmišljali.
Suspenzija SSP. Primena Sporazuma je jedini ozbiljan potez ka EU, u ovoj zemlji koja se sve više okreće ka EU.
Napuštanje devizne klauzule. Verovatno pravno nije moguće, a bankama ne bi odgovaralo. Banke interesuje zarada u evrima, a ne realna stopa u dinarima. Banke ne bi više nikog kreditirale ako bi se ukinula devizna klauzula, a to bi bilo loše.
Ne vidim rešenje na preduzeća-nosioce srpske privrede. Kako se njima stvara tržište ako se povećaju plate i penzije i omoguće jeftini krediti. Nedostaje mi nešto što sam predlagao - javni radovi. Da se na taj način oživi tražnja i izgradi Srbija (stanovi, mostovi, putevi, škole...)
Nelikvidnost u Srbiji – meni je žao što autor nije spomenuo da je najveći privatni dužnik u državi i prema inostranstvu Delta Holding (nećemo o ciframa javno). Tome dodati dugovanja države i odluku NBS u januaru da napravi deflaciju (kontrakcija gotovine u opticaju i povećanje rezervi komercijalnih banaka) => računica je prosta.
Da li je potrebno da naglasim da je to promašaj od 5,5 procentnih poena, i da smo na bazi tih loših procena formulisali i sprovodili našu ekonomsku politiku?
---
Dodaću da je po stranim medijima (strani stručnjaci) u opticaju pad BDP-a od -5%, a vidim da ste i sami došli do tog zaključka. Čestitam.
Mere koje je Vlada preduzimala do sada nisu sprečile značajno usporavanje privredne aktivnosti.
---
Vlada ne treba ništa da preduzima, već konačno da omogući da tržište u Srbiji profunkcioniše (to Putin sada radi u Rusiji), ali to znači pad velikih tajkuna. Oni koji su u kreditima do guše moraju da padnu i da ih preuzmu njihovi kreditori i dobavljači. Dosta više socijalizma na račun poreskih obveznika. Ja ne želim da finansiram svoju konkurenciju!
zaparala mi je uši izjava guvernera Jelašića da su ciljevi monetarne politike inflacija oko 8% plus-minus 2%
---
Već je 10%.
To je direktan udarac, slobodno bih mogao reći nokaut, na životni standard građana Srbije.
---
Životni standard građana Srbije je nerealno visok, pogotovo u javnom sektoru. Inflatornom bumu je došao kraj – sledi vrlo bolna korekcija.
Tri milijarde evra od MMF-a služe samo kao garant stabilnosti dinara, i taj novac neće dotaći našu privredu.
---
Hoće, hoće, jer se time brani uvoz. Zato se i krenulo u jednostranu primenu SSP-a da se smanje carine i pomogne uvoznicima, jer im je devalvacija dinara nanela štetu (poskupela robu), a s MMF-ovim novcima će se sprečiti dalja devalvacija.
Nastavak sledi...
Zahvaljujem autoru na savesnoj analizi i konceptu za ublazavanje krize.
Upravo cujem da Svedska ide na podsticanje unutrasnje potrosnje podizanjem plata za 10%.
Kada bi nas sve istoga dana boleo zub-lakse bi smo se razumeli...
Bojim se da je ova ekonomska kriza svojevrsni genocid nad siromasnima...
Vlada Srbije treba da podigne nivo bezbednosti na visi stepen i otvori menze za minimum prezivljavanja penzionera,dece,studenata,nezaposlenih....
Valjda su za toliko obavesteni...
Potpuno se slažem da je vladin pokušaj odgovaora na krizu loš i da vodi još većim problemima. Svakom laiku je jasno da vlada uopšte nema orijentaciju u svojoj ekonomskoj politici, svakodnevno predlaže neke nove mere, odustaje od njih, predlaže nove, nastoji da se zadužuje u beskraj. Dakle, drugačiji, pre svega dugoročan plan je više nego neophodan.
Što se tiče autorovog predloga, po mom tumačenju on počiva na nekoliko osnovnih tačaka:
1. obezbeđivanje 3,5 milijarde evra "živih" para;
2. obaranje dinarske kamatne stope uz očekivanje rasta kursa evra;
3. trošenje deviznih rezervi radi ublažavanja pada kursa dinara;
4. nadu da će banke pristati na raskid svojih kreditnih ugovora sa deviznom klauzulom.
Prve 3 tačke su verovatno ostvarljive (najškakljivije pitanje je pod kojim uslovima obezbediti 3,5 milijarde). Tačka broj 4 predstavlja problem. Mora se jasno reći koliki rizik ona predstavlja: ako se nada iz tačke 4 ne ispuni, ljudi i kompanije neće moći da otplaćuju svoje dugove, banke će nemilosrdno pokrenuti plenidbu imovine, može doći do ogromnih problema.
Ponoviću ovde svoje mišljenje izrečeno u komentarima na neke ranije članke. Najveći problem Srbije predstavlja bacanje para iz budžeta. Te pare odlaze na plate službenika preglomazne i neefikasne državne uprave - administrativni aparat koji je ujedno i generator korupcije na svim nivoima. Jednom kad se struktura administracije promeni, kad ona postane manja i efikasnija (veoma stroga u svojoj funkciji nadgledanja novčanih tokova), realni sektor će se osloboditi kamena oko vrata, a (neka bolja) vlada će imati sredstava za povećanje plata u prosveti, zdravstvu, sudstvu, vojsci, kao i pomoć industriji ugroženoj svetskom krizom. Dakle, jednostavno rečeno - samo nas čvrsta ruka (čvrsta prema mangupima iz političkih partija) može uspešno provesti kroz krizu.
zamrzavanje cena domaćih proizvoda najmanje na period od 9 meseci nakon uspostavljanja novog koncepta
---
Ovo nikada nije prošlo u istoriji, još od egipatskih faraona i zamrzavanja cena žita. Eto nama nestašica roba na tržištu.
Zamrzavanje cena domaćih proizvoda verovatno će se protumačiti kao neverovatan potez, posebno od pristalica neoliberalizma i pobornika slobodnog tržišta. Ali ne vidim zašto bi to bilo toliko neverovatno
---
Zato što onda ja neću proizvoditi robu jer mi je država odredila cenu i eto pada ponude. Zamrzavanje cena će omogućiti da samo najjači prežive, dok će mali preduzetnici otići u istoriju. Kada se cenu odmrznu, par mamuta koji su preživeli će zbog povećane tražnje da povećaju cene i da pokupe sav kajmak preko noći. To se dogodilo posle 5. oktobra. Još uvek ne mogu da verujem šta sam pročitao!
i zašto je to manje prihvatljivo od zamrzavanja plata
---
Zato što javni sektor ne proizvodi ništa već parazitira na račun privatnog sektora.
povećanje plata u javnom sektoru
povećanje penzija
---
Demagogija se nastavlja.
omogućiti napuštanje devizne klauzule kod kreditnog opterećenja građana i privrede za kredite odobrene kod poslovnih banaka u Srbiji
---
To već postoji, samo su kamatne stope jezive.
suspenzija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) na određen period
---
Na neodređeni period dok ga ne krene i EU primenjivati.
mislim na dolazak Siti banke
---
To je crna rupa!
11. Vlada ima mogućnost da neophodna finansijska sredstva za izvršenje budžetskih rashoda pribavi i prodajom dugoročnih hartija od vrednosti.
---
Pošto je Srbija banana republika, ko će ih kupiti? Najmoćnije svetske ekonomije imaju problema sa emitovanjem obveznica (propale aukcije, neke samo prodaju kratkoročne, a to je smrt)! Da li autor zna da je svetsko tržište državnih obveznica prezatrpano i da ih sada centralne banke država otkupljuju u procesu zvanom quantitative easing (o tome pišem članak)?
---
Postoji nešto što se zove poverenje. Sa istorijom koju dinar ima iza sebe, to je misaona imenica.
Finansijska sredstva Fonda za pomoć preduzećima odobravaju se onim preduzećima koja su pogođena efektima ekonomske krize
---
Znači da ja treba da finansiram svoju konkurenciju koja se neodgovorno ponašala za vreme inflatornog buma.
Imam neverovatan utisak da je autor levičar (socijaldemokrata u Evropi iliti liberal u SAD), a same mere vuku na kejnzijanizam. Šta mene briga što će javnom sektoru biti smanjene plate? Dosta je više bilo isisavanja i pljačkanja privatnog sektora za račun javnog sektora da bi se dobijali izbori. Vlada nam je prošle godine uništila Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti, najzdraviji fond možda i na celom Balkanu i pripojila ga najvećoj rupi bez dna u Srbiji zvanoj Fond PIO.
Ne postoji prečica za izlazak iz krize - inflatorni bum se izduvao. Kontrakcioni ciklus će ići dok ne dođe do dna i to je nemoguće sprečiti. Osam godina štetočinskog vođenja ekonomske politike je nemoguće izvući prečicom.
Veoma poštujem i javljanje prozvanih analitičara kao i onih koji koriste pseudonime ne bi li se eksponirali da nešto kažu u prazno, što su prepisali sa nekog sajta ovih dana.
Uzgred, dodao bih nešto po pitanju dispariteta cena. Koliko razumem, nije li to manja žrtva nego li zatvaranje ovo malo preduzeća što je na klimavim nogama po Srbiji. Pa zar cene nisu tu kao instrument kojim bi održali u životu proizvode i preduzeća na tržištu. A, zaposleni! Mada ne bih da me pogrešno analitičari shvate, ali poznajem sve veći broj ljudi koji ostaju bez posla. Očigledno da analitičari nisu upoznati sa izjavom direktora NSZ (Da možda ne - RTS) koji je rekao da ima oko 700000 aktivno nezaopislenih ali da je poslednjih dana povećan broj prijavljenih pošto se dele potvrde za SOS prodavnice. Analitičari, da se i ja prijavim, posavetujet običnog građanina?!? Ili se odreknite dela svoje (prtepostavljam u evrima) zarade pa pomognite da se budžet relaksira za dodatno prijavljene nezaposlene.
A pitao bih samo jednu stvar! Nisu li strane banke koje su svesrdno (ko zna o čemu!) razgovarale u Beču (a zašto ne u Beogradu!), sa našim zvaničnicima, već dovoljno zaradile na deviznim klauzulama. Ili su, možda, deo zarade prebacili na analitičare... Ali, ne zaboravite da, kredite sa sve većim ratama otplaćuju obični radnici ili, na moju žalost, neki od novoprijavljenih na spisak nezaposlenih.
Srdačan pozdrav.
@Vladimir Vučković: "Suspenzija SSP. Primena Sporazuma je jedini ozbiljan potez ka EU, u ovoj zemlji koja se sve više okreće ka EU." Nije vam bio potreban tako dugačak komentar da bi izrekli svoj jedini pravi "antistav". Nažalost, argument koji ste upotrebili nema veze sa ekonomijom, radi se o čistoj politici "bez alternative".
1.Smanjenje državnih rashoda, kako učiniti?
Jednostavnim smanjivanjem troškova kao i u svakom drugom preduzeću, otpuštanjem viška zaposlenih, totalno racionalizacijim i štednjom od mesne zajednice do kabineta predsednika države, potpunom kompjuterizacijom državne uprave.Posle smanjenja rashodne strane budžeta povećati prihodnu,oštrim smanjivanjem poreza i širenjem broja poreskih obveznika(U srbiji je neverovatna poreska evazija pogotovo u delu nekretnina i prihoda, uvođenje sintetičkog poreza ).
Monetarna politika, slažem se sa konstatacijom da treba se otarasiti neproduktivnog kapitala u repo hartijama, potrebno je oštro smanjijti ref stopu, i izvršiti postepenu depresijaciju dinara.
Platni bilans, rak rana naše privrede,
Potrebno je stmulisanjem izvoza, supstitucije uvoza, kako bi došli u kakvu takvu ravnotežu.Dakle ravnoteža bi se našla u prilivu od izvoza i stranih investicija, a u najboljem scenariju doznake iz inostranstva bi bile živ novac koji bi bo udarna igla našeg razvoja.
Promena odnosa ljudi prema radu, forsiranje privatnog preduzetništva kao nove nacionalne ideologije,
Finansiranje rasta
Osnivanje konkurentskih banaka za priv razvoj, ona banka koja da bolje razultate ima pravo na isplate bonusa menadzerima, na taj nacin bi privukli vrhunske bankare u ovakve drzavne banke.
Osnivanje banke za kreditiranje i garancije izvoza.
I jos citav niz drugih mera,posto u komentaru nemam dovoljan broj karaktera svakom zainteresovanom sam spreman da dvaku meru pojedinacno predstavim.
Tekstom dominira odsustvo principa, kratkorocno razmisljanje i pokusaj plitkog lecenja posledica krize, uz nerazumevanje uzroka. Autor kao da vodjenje ekonomske politike dozivljava kroz jedan makroekonomski model u kome se izmenom odredjenih pretpostavki vrlo brzo moze doci do boljeg konacnog rezultata (u ovom slucaju pateticno ponavljani "zivi ljudi" i njihov standard, verovatno da bi tekst bio atraktivan i politicarima).
Generalno, autor predlaze da Vlada u odnosu prema privrednim subjektima i gradjanima u vremenu krize preuzme ulogu jedne socijalne ustanove na teret buduce ekonomske aktivnosti (da zamrzava cene, dodeljuje sredstva preduzecima koja su "direktno pogodjena" efektima krize, povecava plate i penzije) umesto da se bavi stvaranjem uslova za ekonomski razvoj u buducnosti.
Ako predlazemo zamrzavanje cena to znaci da ne verujemo da slobodno formiranje cena treba da se nalazi u centru ekonomskog sistema. Ako predlazemo mere koje su dijametralno drugacije od onih koje bi vodili u periodima snaznog ekonomskog rasta, to znaci da nismo vodjeni odredjenim principima u ekonomskoj politici, vec stvarima pristupamo ad hoc.
Suvisno je da komentarisem emisiju dugorocnih hartija u ovom trenutku i ulazak drzave u vlasnistvo preduzeca radi kontrole koriscenja dodeljenih sredstava...
A da je Dejan Miljkovic je jedan od retkih profesora Ekonomskog fakulteta od koga se nesto moze nauciti misljenje je nepodeljeno medju studentima. Svima bih preporucio njegova predavanja
Vaš koncept prevazilaženja ekonomske krize u Srbiji ocenjujem ljekarskom terminologijom na sledeći način:
Dijagnoza ekonomsko-finansijskog stanje Srbije je nepobitna.
Prognoza trajanja ekonomske krize, kako u svetu tako i u Srbiji je preoptimistična. Kada glavni ekonomski savetnik predsednika USA Samuelson (čovek kojemu je u opisu posla širenje optimizma) predvidja kraj krize za 2014 godinu, teško će se ista prestati pre i u Srbiji.
Terapija je neprovediva jer nema mogućnosti dobijanja kredita za finansovanje mera. Zapadne banke, u situaciji svetske financijske i ekonomske krize, a pogotovu kada Srbija traži reprogram kredita, neće pustiti ni cent. Što se tiče Rusa ovi, po svim prljavim trikovima vezanim uz NIS, neće odrešiti već istanjenu kesu, a da se o Kini ne govori po ucenama za plaćanje nafte i potcenjivačkom odnosu prema njima.
Ocenjivati efekte predloženih mera je bespredmetno jer se nikada ne bi mogle realizovati zbog nedostatka novca.
@ Branko Todorović
O piscu teksta se izražavate podcenjivački jer pripada krugu ekonomista "komunjara" iz EFB i istivremeno podozrevate ekspertskog "gurua" da napušta svetle neoliberalne staze i vraća se u
staro jato. Uveravam Vas da imate nepotreban strah, jer se radi o demagoškim izjavama da bi se opravdao neuspeh u privatizaciji JAT-a i RMK Bor.
Budite sigurni da će Vaši uzori uspešno dovršiti zacrtani projekt koji će imati za posledicu eutanaziju komatozne Srbije, da bi se potom kako navodite "stvorili uslovi za ekonomski razvoj u budućnosti". U svakom slučaju Vama i sličnim želim da uživate u plodovima budućeg razvoja, dok se Vaši uzori budu nalazili na zasluženom odmoru sa punim koferima.
Nama neprosvećenim, koji nismo u stanju shvatiti značaj svemoguće nevidljive tržišne ruke, preostaje samo da verujemo u nebuloze ekonomista "komunjara", zbog čega ćemo biti isključeni iz rajskih vrtova.
Profesor Miljkovic vise nije u Naprednoj stranci,(mislim da je bio u periodu novembar-februar,a pre toga nije bio politicki opredeljen)a kamo srece da ON sedi u Vladi!